Ага од Медуна и Јован Бабовић (из Црне горе) 0001    Књигу пише ага од Медуна, 0002    Те ју посла у Васојевиће 0003    А на име Бабовић-Јовану: 0004    „Море чу ли, Бабовић-Јоване! 0005    „Е сам чуо, ђе говоре људи, 0006    „Да си добар јунак на свијету, 0007    „Ма ни мене не куде дружина; 0008    „За тобом је вјереница љуба, 0009    „Да је такве за влашићем нема: 0010    „Но ако ти мајка није курва, 0011    „Ходи, дођи на Кучко збориште, 0012    „И доведи вјереницу љубу; 0013    „Ја ћ’ одовуд моју каду младу, 0014    „Ко добије, нек води обије!” 0015    Кад Јована књига допанула, 0016    Књигу гледа, а мајци кажује, 0017    А Јовану мајка говорила: 0018    „Хајде, синко, Турчину на медан! 0019    „Радија сам без тебе једнога, 0020    „Но да тако под срамоту живиш.” 0021    Ондолен се Јован подигнуо, 0022    С собом води вјереницу љубу, 0023    И отиде на Кучко збориште, 0024    И ту хагу од Медуна нађе, 0025    Он извео своју каду младу. 0026    На брицке се сабље ударише: 0027    Једном ману Бабовић-Јоване, 0028    И дофати хагу од Медуна, 0029    Окиде му иза шаке руку. 0030    Но га куми хага од Медуна: 0031    „Не за Бога, Бабовић-Јоване! 0032    „Немој моју окинути главу, 0033    „Но ми узми коња и оружје, 0034    „И узми ми вјереницу љубу; 0035    „Имам блага, да се раним шњиме.” 0036    То је Јован за Бога примио, 0037    Оправи га грдна на дворове, 0038    А узе му коња и оружје, 0039    И одведе љубу вјереницу. 0040    Тако стаде за годину дана. 0041    Опет хага ситну књигу пише, 0042    И посла је Бабовић-Јовану: 0043    „Копиљане, Бабовић-Јоване! 0044    „Коме узе коња и оружје, 0045    „И одведе вјереницу љубу, 0046    „А окиде иза шаке руку? 0047    „Десна ме је пребољела рука, 0048    „Лијевом сам с’јећи научио; 0049    „Ходи, курво, мене на медана!” 0050    Кад Јована књига допанула, 0051    И он виђе, што му књига пише, 0052    Он отиде хаги на медана: 0053    На брицке се ћорде ударише, 0054    Једном ману хага од Медуна, 0055    И дофати Бабовић-Јована, 0056    Дофати га по свилену пасу, 0057    Лијева је замашита рука: 0058    Пос’јече му двије пушке мале; 0059    А Јован се добро насрдио, 0060    Једном ману, хагу дофатио, 0061    Пос’јече му главу од рамена, 0062    Па му узе коња и оружје 0063    И његову булу каданџику; 0064    Здраво Јован на дворове пође, 0065    Здраво пође, весела му мајка!